Ум ер-Расас (Umm ar Raşāş)
Ум ер-Расас (арапски: أم الرّصاص), познат и као Кастром Мефа'а, археолошки је локалитет древног града од 5. до 9. века у данашњем јужном Јордану на којем се налазе остаци римске, византске и ране исламске цивилизације. Иако је већином још неистражен, у њему је пронађен римски војни камп (3. в.) и неколико византских цркава (укупно 16).
Најзнаменитије откриће су мозаици на поду Цркве Св. Стефана из 785. године који су откривени 1986. године. Готово савршено сачувани подни мозаици су највећи у Јордану, а приказују призоре лова и роболова (у средишњој плочи), док остали приказују друге градове из околине (Кастрон Мефа, Филаделфија, Мадаба, Есбоунта, Белемоунта, Ареополис, Чарак Моаба, Јерусалим, Наблус, Каесареа и Газа). Оквири мозаика су изразито декоративни, а потписало их је шест аутора: Стаурачиос из Есбуса, Еуремиос, Елиас, Константинус, Германус и Абдела. Испод овог мозаика пронађен је још старији из 587. године када је ово била Црква Св. Сергија. У још четири цркве које су ископане у околини су такође пронађени остаци мозаика.
Због тих мозаика је Ум ер-Расас уписан на УНЕСКО-в Списак места Светске баштине у Азији и Аустралазији 2004. године.
У њиховој околини су ископана и два квадратична торња стилита (аскетских монаха који су проводили живот у изолацији на врху ступа или торња), вероватно једини остаци овог древног начина веровања.
Град је такође окружен остацима древног пољопривредног земљишта у иначе изразито пустињском крајолику.
Најзнаменитије откриће су мозаици на поду Цркве Св. Стефана из 785. године који су откривени 1986. године. Готово савршено сачувани подни мозаици су највећи у Јордану, а приказују призоре лова и роболова (у средишњој плочи), док остали приказују друге градове из околине (Кастрон Мефа, Филаделфија, Мадаба, Есбоунта, Белемоунта, Ареополис, Чарак Моаба, Јерусалим, Наблус, Каесареа и Газа). Оквири мозаика су изразито декоративни, а потписало их је шест аутора: Стаурачиос из Есбуса, Еуремиос, Елиас, Константинус, Германус и Абдела. Испод овог мозаика пронађен је још старији из 587. године када је ово била Црква Св. Сергија. У још четири цркве које су ископане у околини су такође пронађени остаци мозаика.
Због тих мозаика је Ум ер-Расас уписан на УНЕСКО-в Списак места Светске баштине у Азији и Аустралазији 2004. године.
У њиховој околини су ископана и два квадратична торња стилита (аскетских монаха који су проводили живот у изолацији на врху ступа или торња), вероватно једини остаци овог древног начина веровања.
Град је такође окружен остацима древног пољопривредног земљишта у иначе изразито пустињском крајолику.
Географска карта - Ум ер-Расас (Umm ar Raşāş)
Географска карта
Земља (геополитика) - Јордан
 |
 |
| Застава Јордана | |
Јордан је релативно мала, полусушна земља, готово без излаза на море, с површином од 89.342 km2 и популацијом која броји 10 милиона, што је чини 11. арапском земљом по броју становника. Сунитски ислам, који исповеда око 95% становништва, доминантна је религија и коегзистира са аутохтоном хришћанском мањином. Јордан је више пута називан „оазом стабилности” у турбулентном региону. Он је углавном непогођен насиљем које је захватило регион након Арапског прољећа 2010. Већ од 1948. године Јордан је прихватио избеглице из више суседних земаља у сукобу. Према попису из 2015. године, у Јордану је процењено 2,1 милион палестинских и 1,4 милиона сиријских избеглица. Краљевство је такође уточиште хиљадама ирачких хришћана који су избегли од прогона Исламске државе. Иако Јордан наставља да прима избеглице, недавни велики прилив из Сирије значајно је оптеретио националне ресурсе и инфраструктуру.
Валута / Језик
| ISO | Валута | Симбол | Significant Figures |
|---|---|---|---|
| JOD | Јордански динар (Jordanian dinar) | دا | 3 |